"Dođite", pozivao je ljubitelje umetnosti Goran Kosanović iz iste galerije ("Zvono") tokom decembra 1996, kada je prvi put javnosti predstavio svoje slike i crteže. Početak njegove izlagačke delatnosti pao je usred sada već čuvenih "Studentskih protesta 1996/97".

Konstatujući da slike i crteži Gorana Kosanovića pripadaju savremenim praksama u umetnosti, likovni kritičar Jovan Despotović zabeležiće povodom ove postavke, između ostalog: "Njegov privatni, životni svet, kao i svet svakog drugog, usamljen, individualan i ličan, tek malobrojnim sadržajima, znakovima i simbolima prenet je u naslikani prizor. U Kosanovićevom slučaju, likovna poetika proizašla je iz dubljih slojeva intimne memorije koja dopire sve do njegovih dečjih fantazmi. Ovi bajkoliki prizori, svetovi primarne i nepatvorene vizuelne percepcije, direktno gledanje i doživljavanje spoljašnjeg i okolnog, sačuvani su u njegovom najživljem iskustvu i poput iznenadne erupcije pokuljali su spontano, snažno i nezadrživo. Izuzetna živost, ubedljivost i neposrednost ovih prizora sačuvani su zahvaljujući Kosanovićevom načinu crtanja i slikanja koje je tek malo odgovorno zanatskoj strani ovog medija, a pre svega i ponajviše okrenuto je potrebi da se sačuva njihova svežina i da se s entuzijazmom objavi vlastiti unutrašnji poetski život." Despotović dodaje da se "ovi radovi Gorana Kosanovića izdvajaju i nameću zbog svoje izrazite svežine, kreativnog smisla i zasnovanosti".

I dok Slobodan Milošević i njegova klika Srbiju neumitno vode ka dolazećem NATO bombardovanju, ljubljanska Galerija "France Prešern" otvara svoja vrata za novog artistu iz Beograda. Goran Kosanović tokom jula 1998. nudi tamošnjoj publici svoj "Osmeh", a Jovan Despotović tada, između ostalog, beleži:

"Šest izloženih radova: ’Derbi’, ’3. maj svaki dan’, ’Tri boje - crveno’, ’Živa priroda’, ’Osmeh’ i ’Stanje’, svi nastali 1998, pokazuju da je Goran Kosanović striktno ostao u domenu svoje ranije, ’personalne’ narativnosti ispunjene izrazitim simboličkim subjektivizmom i znacima za čije je dešifrovanje neophodno duboko poznavanje ličnosti ovog autora, ali koji se upravo iz tog razloga supstituišu i iskazuju opštim, prepoznatljivim i poznatim sadržajima iz sveta istorije umetnosti, masovne zabave, kulturnih žanrova itd... Kosanović je učinio da njihova izvanredna, praktično govoreći nepoznata vizuelna i estetička atraktivnost, u današnjem beogradskom umetničkom krugu ne doživi sudbinu ispraznosti, pustog formalizma i igranja sa vrlo dobro poznatim mogućnostima koje stoje na raspolaganju manipulantima u recentnom stvaralaštvu u svim njegovim aktuelnim medijskim rodovima i prepletima. Otuda je Gojin ’3. maj’ nakon gotovo dva stoleća izašao iz istorije i time postao realnom svakodnevicom jedne evropske regije na kraju XX veka; otuda je trenutačnost tog događaja ponovljena u ’Derbiju’ kao primeru masovnog i kolektivnog aktivizma i angažovanosti na prividno sporednim fenomenima ali čija se energija, to smo upravo mi devedesetih godina u ex-Jugoslaviji najbolje videli, u određenom trenutku može usmeriti prema razaranju i smrti; otuda tema ’mrtve prirode’ apsurdno ’oživljava’ i poput (mogućeg) Feniksa makar kod ponekih kao kod Kosanovića, veličanstveno iskrsava budeći optimizam, energičnu volju, životnost, delatno i stvaralačko nepristajanje na egzistencijalne i ideološke zadatosti vremena i mesta..."

Već sledeće godine, Kosanović se vraća svojoj prvoj ljubavi, Galeriji "Zvono", odmah nakon NATO bombardovanja. Izložba je upravo i nazvana - "Ljubav".

"Prizori otelotvorenih slika (poznati primeri iz istorije umetnosti: ’Gojin 3. maj - svaki dan’, iz sporta: ’Derbi’, iz muzičkog sveta: ’Sgt. Peppers Lonely Hearts Club Band - The Beatles’, iz bajki: ’Diznijevi Petar Pan i Kapetan Kuka na planeti ružičastih zečeva’), prerađeni imaginacijom Gorana Kosanovića, postali su u najnovijim radovima ovog autora toliko sugestivni da je naprosto teško oteti im se, nemoguće je pobeći iz tih primamljivih zamki koje pozivaju i nadražuju čula svojim opojnim iluzionizmom...", konstatuje tada Despotović.

Godinu, pak, dana kasnije, Kosanović se opet obreo u Ljubljani u već isprobanoj galeriji, sada nudeći svoj "Maxi single".

"Četvrte godine, koliko se bavi slikarstvom, Goran Kosanović je otvorio novo, četvrto poglavlje vlastite slikarske knjige. Na početku, 1997, to su bile male lirske, sentimentalne (s)likovne autobiografske reminiscencije nastale iz duboko privatnih slojeva njegovog bića. Sledeće godine one su poprimile monumentalne razmere, ovog puta bazirane na fenomenima masovne kulture (filma, roka) i ikona pop-umetnosti. Prošle godine, Kosanović je prikazao fascinantnu seriju 3D radova kao svoju životnu ’priču o ljubavi’. Najnovija serija velikih slika ponovo je pokazala njegov stalni slikarski ’p(re)okret’: ova četiri rada nastala su na potpuno drugačiji način od dosadašnjih, imaju drugačija kreativna ishodišta i dakako vizuelni izgled. No, odmah treba istaći i jednu konstantu: Kosanović ni u jednom slučaju nije promenio ’rukopis’ - praktično od prvih radova do najnovijih ostao je dosledan vlastitom shvatanju fenomena slike i njenog plastičkog jezika u današnjoj ikonosferi", objašnjava Jovan Despotović Kosanovićevu "liniju kretanja".

A Kosanović tada, prvi put, "širi" likovnu na muzičku priču svog života, prilažući izložbi i bukvalno "maksi-singl" sa šest svojih numera. Doduše, reč je o čoveku sa iskustvom - tokom 1994/95. snimio je seriju koncerata domaćih grupa koje je objavio pod nazivom "Groovanje", a malo ranije bio je jedan od pokretača muzičkog magazina "Vreme zabave". Muzička priča "a la Kosanović" pratiće i njegovu poslednju izložbu iz 2012. godine - CD "Planeta Ljubav" za istoimenu postavku. Kosanović je, takođe, u drugoj polovini dvehiljaditih bio izdavač i urednik još jednog muzičkog (rock’n’roll, kako on voli da kaže) magazina "Time Out".

Iste, 2000, samo nekoliko meseci kasnije, "Kosanovićev magični kombi" seli se na Sveti Stefan, gde gostuje sa postavkom "Između nas". "I sam naziv izložbe ’Između nas’ - ako se nekom i učini politički provokativnim, zapravo u osnovi ima isti, optimistički predznak. To ’između nas’ ne razdvaja, već povezuje unutarnjom imaginativnom snagom i energijom stvaralaštva Gorana Kosanovića, koje cilja samo u jednom pravcu - ka očekivanom ispunjenju čistom srećom i ljubavlju, u poljima maslačka", konstatuje tada Despotović.

I, onda, opet "Zvono". Godina je 2001. a postavka je "Bioskop Andy Warhol". Reč je o 3D radovima koje je umetnik posvetio umrloj majci, a urađena je u saradnji sa maketarom Ivanom Stefanovićem. Pored ostalih radova tu je i "Bioskop Endi Vorhol" gde je publika u prilici da zaviri u bioskop u kome se prikazuje kratki film pod nazivom "Anđeo". Film je snimljen u prostoru bioskopa Rex, a u realizaciji su od velike pomoći bile glumica Neda Arnerić i modna kreatorka Dragana Ognjenović.

"Zvono" će biti domaćin i Goranove postavke "Touch" godinu dana kasnije, a Kosanović će povodom te izložbe reći: "Jedno veliko hvala Radomiru Damnjanoviću Damnjanu na pomoći u realizaciji ove izložbe". Po Damnjanovim, pak, rečima, on je bio samo četka koja je slikala Goranove ideje. Dodajmo još - od 2010. godine 3D instalacija "Pogled sa izložbe - Damnjan" koja je bila predstavljena na ovoj izložbi, nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.

Iste, 2002, Kosanović će u Salonu Muzeja savremene umetnosti, pod nazivom "LP", predstaviti šest bodi art slika ("4 X Rollingstones", "Some Girls", "Rage against the mashine", "Legalize", "Peškir" i "U čast Rasa Majera"), što je bio svojevrstan nastavak izložbe "Maxi single", a za potrebe proslave jubileja - 40 godina grupe Rolingstouns.

Izložba "Grad ljubavi" spremana je dve godine i 2004. postavljena, opet, u "Zvonu". Izložena maketa grada Beograda, zapravo 3D instalacija ("Grad Ljubavi" nalazi se sada u Skupštini grada Beograda), bila je kruna zajedničkog rada Ivana Stefanovića i Gorana Kosanovića. Ljude koji nedostaju u maketi posetioci su "sretali" na polaroid fotografijama na kojima su umetnikovi prijatelji statirali pored ulaza u zgrade u Knez Mihailovoj ulici. Kao dekoracija poslužilo je crveno srce. Ljubomorno čuvajući za ovu izložbu bodi-art radove koje je uradio sa Radomirom Damnjanovićem koju godinu pre, Kosanović je sa ponosom predstavio i ženu svog života, Mladenu ("Portret Mladena" i "Kiss").

Ponavljajući proces koji je slavni Vorhol izvodio stvarajući serijale radova "Merilin Monro" i "Cveće", Kosanović je prvo naslikao slike "Merilin Monro" i "Cveće" da bi ih kasnije fotografisao, i, u saradnji sa dizajnerom Draganom Todorovićem, u kompjuterskom programu, obojio onako kako ih je Vorhol farbao (u sito-štampi). Bila je to izložba "Cveće", održana 2007, ko-zna-koji-put u "Zvonu".

Tri godine kasnije, u istom prostoru, Kosanović se bavi zastavama, opet, na svoj, specifičan način.

"Od većeg broja naslikanih zastava pokazao nam je tek šest, vrlo različitih, sa subjektivizovanim sadržajima kojima, pored veštine stvaralaštva, pokazuje i neke privatne afinitete...

Ovako koncipirana izložba nije mogla da prođe i bez jednog autoportreta - ’Srbija’, koji se sastoji od islikane srpske trobojke preko vlastitog lica autora, čime je on pokazao jedan od svojih (mnogih), kreiranih identiteta", beleži tada Despotović.

Početkom 2011, Kosanović se otisnuo "preko mora" i "doplovio" do Firence i Galerije Mentana, da bi godinu i po kasnije stavio svoju "završnu tačku" u "Zvonu", nazivajući to "Planetom Ljubav", koja, po već citiranoj Gordani Vasiljević "zaista postoji, samo je let do nje Goranova imaginacija". Planeta se, kaže Gordana, nalazi u galaksiji All you nead is love i ima oblik crvenog srca... Smatra se jednom od prvih galaksija sa "crvenim pomakom", termin tehnike kojom se, pored udaljenosti Zemlje od dalekih svemirskih tela, meri i količina ljubavi koju emituje. Autor je poleteo sa Avale, a nakon mesec dana uspešno se spustio na Zemlju kod ušća Save u Dunav. Na "Planeti Ljubav", pronašavši "Kamen ljubavi" i donevši ga, postavio je zastavu Srbije i zastavu ljubavi - naravno, "Srce".

Za ovu izložbu makete modula pravio je Ivan Stefanović, PTT je štampala jedinstvenu marku za pozivnice ali i da bi Goran mogao da se pismom javi svojoj ljubavi, svojoj supruzi. Misija SSP (Srpski svemirski program) uspešno je završena.

Nakon pet decenija svog života i šesnaestogodišnjeg izlagačkog iskustva, multimedijalni umetnik Goran Kosanović odlučio je da za poštovaoce svog bogatog opusa priredi retrospektivnu izložbu, upravo u svom rodnom Beogradu. Postavka "Najbolje/The Best" moći će da se vidi u Muzeju "25. maj" od 8. septembra do 8. oktobra ove godine.

Izložbu u ovom velikom i inspirativnom prostoru sačinjavaće četiri segmenta:

1. Planeta Ljubav - dopunjena varijanta izložbe koja je tokom aprila 2012. bila predstavljena beogradskoj publici u Galeriji "Zvono". Planeta Ljubav biće proširena novim radovima na temu projekta Serbian Space Program, što podrazumeva i kamen sa Meseca koji Muzej istorije Jugoslavije ima u svom vlasništvu;

2. Trodimenzionalne instalacije, printovi (body art + izložba „Cveće“...);

3. Slike koje su nastale u poslednjih 16 godina umetnikovog prisustva na ovdašnjoj likovnoj sceni;

4. Performans Linija srca/The Line of Heart u okviru izložbe. Ovaj performans umetnik, inače, uspešno izvodi poslednjih deset godina u Srbiji i inostranstvu, a sada se sprema da realizuje Liniju srca Beograd.

Višegodišnje Kosanovićevo multimedijalno interesovanje za različite aspekte ljudskog života, definisalo je jednu stvar: Ljubav je za njega neiscrpan izvor inspiracije. Ova retrospektivna izložba, u tom kontekstu, biće idealna prilika da se sagleda kontinuitet njegovog stvaralaštva.

Dragan Stošić